Kako Hrišćanska adventistička crkve (Crkva adventista sedmog dana) razume autoritet Elen Vajt

Izdato od strane Biblijskog istraživačkog instituta (Biblical Research Institute) Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve

Izjava o sadašnjem razumevanju

Kao odgovor na zahtev, izjavu o vezi spisa Elen Vajt ( Ellen G. White) i Biblije pripremio je odbor Generalne konferencije, sastavljen za datu priliku. Zaključci su objavljeni 15. jula 1982. u Adventist Review i avgustu 1982. u Ministry sa pozivom čitaocima da odgovore na njih. Sugestije čitalaca i nekoliko grupa vodili su do usavršavanja zaključaka u sadašnji oblik. Iako nije izglasan zaključak, verujemo da učešće ljudi iz celog sveta u njegovom razvoju daje predstavu viđenja Crkve o ovoj temi. – Biblical Research Institute.

U Izjavi o osnovnim verovanjima izglasanoj od strane Generalne konferencije Hrišćanske adventističke crkve u Dalasu u aprilu, 1980, u uvodu se izjavljuje: “Adventisti sedmog dana prihvataju Bibliju kao njihov jedini kredo i drže da su određena temeljna verovanja –  učenja Svetog Pisma.” Prvi paragraf  pruža uvid u razumevanje Crkve o inspiraciji i autoritetu Pisma, dok sedamnaesti paragraf prikazuje razumevanje Crkve u vezi odnosa spisa Elen Vajt prema Pismu. Ovi paragrafi glase:

1. Sveto Pismo

Sveto Pismo, Stari i Novi zavet, su pisana Reč Božja, data božanskim nadahnućem kroz svetog Božjeg čoveka koji je govorio i pisao dok je bio pokrenut Svetim Duhom. U ovoj Reči, Bog je obezbedio čoveku neophodno znanje za spasenje. Sveto Pismo je nepogrešivo otkrivenje Njegove volje. Ono je standard karaktera, test iskustva, autoritativno otkriće doktrina, i poverljiv zapis Božjih dela u istoriji. Potvrda se nalazi u ovim Biblijskim zapisima: 2 Petrova 1:20, 21; 2 Timotijeva 3:16, 17; Psalam 119:105; Propovednik 30:5,6; Isaija 8:20; Jovan 17:17, I Solunjanima 2:13, Jevrejima 4:12.

17. Dar proroštva

Jedan od darova Svetog Duha je proroštvo. Dar je znak identifikacije Crkve ostatka i manifestovan je kroz službu Elen Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su nastavak i autoritativni izvor istine koji Crkvi obezbeđuje utehu, vođstvo, uputstva i ispravke. Oni takođe jasnije pokazuju da je Biblija standard po kojem sva učenja i iskustva moraju biti testirana. Potvrda se nalazi u ovim biblijskim zapisima: Joilo 2:28,29; Dela 2:14-21; Jevrejima 1:1-3; Otkrivenje 12:17; Otkrivenje 19:10.

Sledeće tvrdnje i poricanja govore o problemu koji je nastao u vezi sa inspiracijom i autoritetom spisa Elen Vajt i njihovom odnosu prema Bibliji. Ova razjašnjenja treba posmatrati u celini. Ona su pokušaj da se izrazi sadašnje razumevanje adventista sedmog dana. Njih ne treba tumačiti kao zamenu za, ili kao deo za, dve doktrinalne izjave koje su gore spomenute.

Tvrdnje

1. Verujemo da je Pismo nadahnuta otkrivena Reč Božja i inspirisana je Svetim Duhom.
2. Verujemo da se kanon Pisma sastoji samo iz 66 knjiga Starog i Novog zaveta.
3. Verujemo da je Pismo temelj vere i konačni autoritet u svim pitanjima doktrine i prakse.
4. Verujemo da je Pismo Reč Božja iskazana ljudskim jezikom.
5. Verujemo da Pismo uči da će dar proroštva bili prisutan u Hrišćanskoj crkvi posle perioda Novog zaveta.
6. Verujemo da su služba i spisi Elen Vajt bili izraz dara proroštva.
7. Verujemo da je Elen Vajt bila inspirisana Svetim Duhom i da su njeni spisi, rezultat te inspiracije, prikladni i autoritativni, posebno za adventiste sedmog dana.
8. Verujemo da je svrha spisa Elen Vajt uključivala vođstvo u razumevanju Pisma i primenu ovih učenja, sa proročkim osećajem za hitnost, u duhovnom i moralnom životu.
9. Verujemo da je prihvatanje proročkog dara Elen Vajt važno za razvijanje i jedinstvo crkve adventista sedmog dana.
10. Verujemo da korišćenje literalnih izvora i asistenata od strane Elen Vajt ima paralelu u nekim spisima Biblije.

Poricanja

1. Ne verujemo da je kvalitet ili nivo inspiracije u spisima Elen Vajt drugačiji od onog u Pismu.
2. Ne verujemo da su spisi Elen Vajt dodatak kanonu Svetog Pisma.
3. Ne verujemo da spisi Elen Vajt deluju kao temelj i konačni autoritet hrišćanske vere kao što to čini Pismo.
4. Ne verujemo da se spisi Elen Vajt mogu koristiti kao osnova doktrine.
5. Ne verujemo da se proučavanje spisa Elen Vajt može koristiti kao zamena za proučavanje Pisma.
6. Ne verujemo da se Pismo može razumeti samo kroz spise Elen Vajt.
7. Ne verujemo da spisi Elen Vajt do kraja objašnjavaju značenje Pisma.
8. Ne verujemo da su spisi Elen Vajt ključni za objavljivanje biblijskih istina velikim narodnim masama.
9. Ne verujemo da su spisi Elen Vajt isključivo rezultat hrišćanske pobožnosti.
10. Ne verujemo da korišćenje literalnih izvora i asistenata od strane Elen Vajt negira inspiraciju njenih spisa.

Zbog toga, zaključujemo da će ispravno razumevanje inspiracije i autoriteta spisa Elen Vajt izbeći dva ekstrema: (1) stavljanje ovih spisa na kanonski nivo koji je identičan nivou Pisma, ili (2) smatranje ovih spisa za običnu hrišćansku literaturu.

Dar proroštva

[Izvod iz Seventh-day Adventists Believe . . . : A Biblical Exposition of 27 Fundamental Doctrines (Washington, D.C.: Ministerial Association, General Conference of Seventh-day Adventists, 1988), pp. 227, 228.]

Duh Proroštva i Biblija. Spisi Elen Vajt nisu zamena za Pismo. Ne mogu biti stavljeni na isti nivo. Sveto pismo stoji samo za sebe, kao jedinstven standard po kojem njegovi i svi drugi spisi moraju biti ocenjivani i prema kome trebaju biti potčinjeni..

1. Biblija najviši autoritet. Adventisti sedmog dana u potpunosti podržavaju princip Reformacije sola scriptura, Biblija sama sebe tumači i Biblija je sama po sebi osnova svih doktrina. Utemeljivači crkve su razvili osnovna verovanja kroz proučavanje Biblije; oni nisu primili ove doktrine kroz vizije Elen Vajt. Njena osnovna uloga u toku razvoja doktrina bilo je vođenje u razumevanju Biblije i u potvrđivanju zaključaka do kojih se došlo proučavanjem Biblije. (1)

Elen Vajt je verovala i učila da je Biblija osnovno pravilo za Crkvu. U njenoj prvoj knjizi, objavljenoj 1851, rekla je, “Preporučujem ti, dragi čitaoče, Reč Božju kao pravilo tvoje vere i prakse. Po toj Reči će nam se suditi.” (2) Nikada nije promenila ovaj stav. Mnogo godina kasnije zapisala je, “U Njegovoj Reči, Bog je obezbedio čoveku znanje neophodno za spasenje. Sveto pismo treba prihvatiti kao autoritativno, nepogrešivo otkrivenje Njegove volje. Ono je standard karaktera, otkrivenje doktrine, i test iskustva.” (3) Godine 1909, u toku njenog poslednjeg obraćanja odboru crkve, otvorila je Bibliju, podigla je, i rekla, “Braćo i sestre, preporučujem vam ovu Knjigu.” (4)

U odgovoru vernicima koji su njene spise smatrali dodatkom Bibliji, napisala je, “Uzela sam dragocenu Bibliju i koristila je u nekoliko Svedočanstava za crkvu (Testimonies for the Church), dajući ih Božjem narodu… Vi niste upoznati sa Pismom. Da ste proučavali Božju Reč, sa željom da dostignete standarde Biblije i hrišćansko savršenstvo, ne bi vam trebala Svedočanstva. To je zato što ste odbili da se upoznate sa Božjom inspirisanom Knjigom sa kojom je On pokušao da vam priđe sa jednostavnim, direktnim svedočanstvima, usmeravajući vašu pažnju na inspirisane reči koje ste zanemarili da poslušate i urgirajući da usmerite svoj život prema čistim i uzvišenim učenjima.(5)

2. Vodič ka Bibliji. Ona je videla svoj rad (s. 228) kao ono što će voditi ljude natrag Bibliji. “Malo pažnje je dato Bibliji,” rekla je, zato “Gospod je dao manje svetlo da vodi ljude većem svetlu.” (6). “Reč Božja”, napisala je, “dovoljna je da obasja i najzamračeniji um i može je razumeti onaj ko ima želju da je razume. Ali uprkos svemu ovome, neki koji govore da proučavaju Reč Božju, žive u potpunoj suprotnosti njenim najjednostavnijim učenjima. Stoga, da bi ostavio ljude bez izgovora, Bog je dao jednostavna i osnovna svedočanstva, vraćajući ih Reči koju su odbili da slede.” (7)

3. Vodič u razumevanju Biblije. Elen Vajt je svoje spise smatrala vodičem ka jasnijem razumevanju Biblije. “Nisu iznesene nove istine; ali Bog je kroz Svedočanstva pojednostavio velike istine koje je već dao i na način koji je On izabrao doneo ih ljudima kako bi ih probudio i osvedočio svaki um u njih, tako da se niko ne može izgovoriti.” “Pisana svedočanstva nisu data kako bi iznela novo svetlo, već da u srcima potvrde istinito nadahnuće koje je već otkriveno.” (8)

4. Vodič za primenu biblijskih principa. Mnogi njeni spisi primenjuju biblijske savete u svakodnevnom životu. Elen Vajt je rekla da je ona “upućena da iznese osnovne principe, kroz govor i spise, i da u isto vreme opiše opasnosti, greške, i grehe nekih pojedinaca, kako bi svi bili upozoreni, ukoreni, i posavetovani.” (9) Hristos je obećao takvo proročko vođstvo Njegovoj crkvi. Kao što je Elen Vajt primetila, “Činjenica da je Bog otkrio svoju volju ljudima kroz Njegovu Reč, nije isključila neohodnost prisutnosti i vođstva Svetog Duha. Upravo suprotno, Duha je obećao naš Spasitelj, da otvara Reč Njegovim slugama, da osvetljava i primenjuje njena učenja.” (10)

Izazov vernicima. Proročanstvo u Otkrivenju da će se “svedočanstvo Isusovo” objavljivati kroz “duh proroštva” u poslednjim danima svetske istorije izaziva svakoga, ne da zauzmu stav ravnodušnosti ili neverovanja, već da “sve kušaju” i “drže dobro”. Treba mnogo dostići – ili izgubiti – zavisno od toga da li istražujemo prema biblijskim principima. Josafat je rekao, “Verujte Gospodu Bogu svojemu i bićete jaki, verujte prorocima njegovim i bićete srećni.” (2 Dnevnika 20:20). Njegova reč odzvanja istinom i danas.

______________

Reference

[1] Jemison, A Prophet Among You, pp. 208-210; Froom, Movement of Destiny (Washington, D.C.: Review and Herald, 1971), pp. 91-132; Damsteegt, Foundations of the Seventh-day Adventist Message and Mission, pp. 103-293.

[2] White, Early Writings, p. 78.

[3] White, The Great Controversy, p. vii.

[4] William A. Spicer, The Spirit of Prophecy in the Advent Movement (Washington, D.C.: Review and Herald, 1937), p. 30.

[5] White, Testimonies, vol. 5, pp. 664,665.

[6] White, „An Open Letter,“ Review and Herald, Jan. 20,1903, p. 15, in White, Colporteur Ministry (Mountain View, Calif.: Pacific Press, 1953), p. 125.

[7] White, Testimonies, vol. 5, p. 663.

[8] Ibid., p. 665.

[9] Ibid., p. 660.

[10] White, The Great Controversy, p. vii.