Otkrivenje – nadahnuće: Osnove Božje komunikacije sa nama (2. deo)

Nadahnuće i književno pozajmljivanje
04.03.19.
Otkrivenje – nadahnuće: Osnove Božje komunikacije sa nama (1. deo)
04.03.19.

Otkrivenje – nadahnuće: Osnove Božje komunikacije sa nama (2. deo)

Doživljaj nadahnuća u otkrivenju kod Elen Vajt

Sad kad smo ustanovili vertikalne i horizontalne aspekte Božje metode saopštavanja Njegove volje ljudskim bićima, i zaključili da ne postoji stepen nadahnuća, spremni smo da sagledamo doživljaj nadahnuća u otkrivenju kod Elen Vajt. Ako je zaista posedovala autentičan proročki dar, onda bismo očekivali da njeno iskustvo nadahnuća u otkrivenju bude isto kao kod biblijskih pisaca.

Značajno je primetiti da je to upravo ono što nalazimo u objašnjenju Elen Vajt o svom proročkom iskustvu. »Ja isto tako zavisim od Duha Gospodnjeg tokom pričanja ili zapisivanja vizije, kao i kad dobijam viziju«, rekla je.35 Ova izjava je poučna za razumevanje njenog doživljaja nadahnuća u otkrivenju, jer u njoj nalazimo istu božansku vertikalnu i horizontalnu aktivnost kao što je ona kod biblijskih pisaca. Primetite najpre da su otkrivenje i nadahnuće povezani u ličnosti Elen Vajt. Ova dva božanska činjenja rade zajedno u njenom proročkom iskustvu baš kao što su radila i kod biblijskih pisaca.

Drugo, uočite da njeno iskustvo »dobijanja vizije« odgovara vertikalnom događaju otkrivenja. Stručnjaci za Elen Vajt procenjuju da je tokom svoje sedamdesetogodišnje službe imala oko dve hiljade snova i vizija. Ove vizije su se odnosile na širok dijapazon predmeta. »Muškarci i žene su dobijali upozorenja, ohrabrenja i prekore za njihove lične živote i njihov uticaj kao hrišćana. Pojedinci i grupe su dobijali uvide, upozorenja i smernice za opšte ideje, uključujući obrazovanje, zdravlje, administrativnu politiku, evanđeoske i principe za izdavaštvo, kao i za crkvene finansije.«36 Osim toga, vizije su dale teološke uvide u svetsku istoriju i njeno veliko finale kroz koncept velike borbe između Hrista i sotone. Naglašavanje različitih biblijskih istina takođe je bilo suština mnogih vizija.37

Godine 1860., Elen Vajt je dala kratak pregled nekih svojih vizionarskih iskustava:

»Kako su se često postavljala pitanja u vezi mog stanja tokom vizija i nakon njih, rekla bih da kad Gospod želi da mi da viziju, ja bivam preneta u prisustvo Isusa i anđela, i tada sam skoro potpuno nesvesna zemaljskih stvari. Ne mogu da vidim dalje od onoga što mi anđeo pokazuje. Moja pažnja je često usmerena na scene koje se dešavaju na zemlji. Ponekad bivam preneta dosta daleko u budućnost i pokazuje mi se šta će se desiti. A, onda mi se ponovo pokazuju stvari koje su se desile u prošlosti.«38

Takav je bio vertikalni događaj »dobijanja vizije« u iskustvu Elen Vajt.

Treće, horizontalan proces nadahnuća podrazumevao je »pričanje ili zapisivanje vizije«.39 Otprilike nedelju dana nakon njene prve vizije u decembru 1844. godine, sedamnaestogodišnja Elen Harmon imala je još jednu viziju da »objavi drugima ono što sam ti otkrio«.40 Tako je počela dužnost prenošenja poruka drugima koje je dobijala u svojim vizijama, velika, a često i zabrinjavajuća dužnost koja je uzela većinu njenog vremena u narednih sedamdeset godina (1845-1915).

Prema njenim ličnim opisima, a i onih koji su sarađivali s njom, vizije su trajale od nekoliko minuta do jednog sata i više, ali često su bile potrebne sedmice i meseci da se to sve zapiše.41 Evo kako je Elen Vajt opisala svoje iskustvo dobijanja vizija za druge ljude:

»Nakon završetka vizije, ne sećam se odmah onoga što sam videla, i sve mi to nije tako jasno dok ih ne zapišem, a onda se preda mnom javlja scena kakvu sam videla u viziji. Ponekad stvari koje sam videla bivaju sakrivene od mene nakon prestanka vizije, i ne mogu da ih prizovem u sećanje, sve dok se ne nađem u društvu onih na koje se ta vizija odnosi, a onda mi se stvari koje sam videla snažno vraćaju u sećanje. Ja isto tako zavisim od Duha Gospodnjeg tokom iznošenja ili zapisivanja vizije, kao i kad dobijam viziju. Nemoguće je da prizovem u sećanje stvari koje su mi pokazane sve dok ih Gospod ne stavi pred mene da ih zapišem ili iznesem u vreme koje Mu odgovara.«42

Ovaj horizontalni proces saopštavanja poruka sadržavao je tri različita oblika. Prvi je bio usmena prezentacija. Ponekad, a posebno u prvim danima, Elen Vajt se susretala oči-u-oči sa osobama na koje se poruka odnosila i lično ih im je saopštavala. Većina onog što joj je dato, međutim, odnosilo se na grupe, i ona im je to saopštavala kroz govore na javnim službama u crkvama, sastancima pod šatorima, i na skupovima Generalne konferencije.43 Jednom prilikom je pisala: »Kad govorim ljudima, ja kažem dosta toga o čemu ranije nisam ni razmišljala. Duh Gospodnji mi često dolazi. Izgleda mi kao da tad bivam uznesena daleko od sebe; život i karakter raznih ljudi pojavljuju se jasno u mom umu. Tada vidim njihove greške i opasnosti, i osećam se primoranom da govorim o onome što mi je pokazano. Ne usuđujem se da se usprotivim Duhu Božjem.«44

Elen Vajt je svoje poruke saopštavala i kroz rukopise i lična pisma. Kao što je njen praunuk, Artur Vajt, objašnjavao: »Ona je brižljivo zapisivala, stranicu po stranicu, predstavljajući uvide koji su joj dati i prenoseći uputstva, upozorenja, ohrabrenja i opomene koji su joj dati za druge.«45 Kopije tih pisama obično bi načinila sekretarica; danas Zaostavština Elen Vajt poseduje oko osam hiljada ovih pisama i rukopisa (uključujući i različita svedočanstva i materijale iz dnevnika).46

Vizije Elen Vajt prenete su u štampanim člancima kao i knjigama. U vreme njene smrti, 1915. godine, objavila je više od pet hiljada članaka u adventističkim časopisima i više od dvadeset knjiga. Broj njenih knjiga se učetvorostručio od tada, a posthumna izdanja su objavljena kao tematske kompilacije na osnovu njenih rukopisa, pisama i objavljenih spisa. Adventistički istoričar, Džordž Najt, dobro je primetio: »Količina književnog opusa Elen Vajt je zapanjujuća.«47

Značajno je primetiti da nije »sve što je Elen Vajt napisala bilo direktno povezano sa vizijama«. Ona je koristila sopstveno pamćenje i uporednu proveru kad je pisanje o datumima i događajima u njenim ranijim pismima i istorijskom istraživanju igralo ulogu u nastanku njene knjige Velika borba. Čak je, »kao otvoreni čitalac, izabrala i prilagodila ideje drugih pisaca kad je smatrala da su rekli nešto dobro, što bi pomoglo da se njena poruka što bolje shvati«.48 (O književnom pozajmljivanju, čestom u spisateljskom iskustvu Elen Vajt, diskutovaću opširnije nešto kasnije.)

Još jedan značajan uvid u rad Elen Vajt, prema Najtu, »javlja se usled shvatanja da nisu svi njeni saveti pojedincima i crkvi proizvod posebnih vizija za pojedinačne situacije«.

»Ona je uporedila svoje iskustvo s Pavlovim, koji je znao hrišćanske principe i opasnosti koje prete crkvi uopšte i ostalima, kroz prethodne vizije koje je dobio. Posledica je bila da je Pavle bio u stanju da procenjuje razvoj u crkvi sa božanskim uvidom, čak iako možda nije imao posebnu viziju za svaku pojedinačnu situaciju. Tako je Elen Vajt pisala: ’Gospod ne daje viziju za svaku hitnu situaciju koja se može pojaviti’. Božji metod je pre da ’umove svojih izabranih slugu uputi na potrebe i opasnosti Njegovog dela i pojedinaca, i da na njih stavi teret savetovanja i opominjanja’ (5T 684, 685). Veliki broj njenih saveta izgleda da spada u ovu poslednju kategoriju – kategoriju u kojoj su božanski principi, originalno dati u viziji, našli svoj put, delovanjem Svetog Duha, u širokom opsegu pojedinačnih situacija na koje ovi principi mogu da se primene«.49

Takav je bio horizontalni rad Svetog Duha u iskustvu nadahnuća Elen Vajt, prema njenim rečima.

U svetlosti ovakvog shvatanja, vertikalnog i horizontalnog rada Svetog Duha, adventisti veruju da je Elen Vajt iskusila nadahnuće u otkrivenju na isti način i do istog stepena kao i biblijski pisci. Sa takvim razumevanjem njenog rada, Elen Vajt je 1876. godine pisala: »U stara vremena Bog se obraćao ljudima kroz usta proroka i apostola. Tih dana On im je govorio kroz svedočanstva svog Duha. Bog nikada nije tako ozbiljno poučavao svoje ljude po pitanju svoje volje i puta kojim želi da idu.«50

Preuzeto iz knjige „Elen Vajt na udaru“, Džada Lejka

 

___________________

35 E. G. White, Spiritual Gifts: My Christian Experience, Views and Labors: In Connection With the Rise and Progress of the »Third Angel’s Message« (Battle Creek, Mich.: James White, 1860), 2:293.
36 Herbert Douglass, Messenger of the Lord: The Prophetic Ministry of Ellen G. White (Nampa, Id.: Pacific Press, 1998), 138.
37 Radi delimičnog spiska vizija Elen Vajt, videti ibid., »Appendix D«, 546-549.
38 E. G. White, Spiritual Gifts, 2:292.
39 Za ovaj odeljak zaslužna je diskusija Artura Vajta o tome kako je Elen Vajt iznela svoju poruku u Arthur White, Ellen G. White: Messenger to the Remnant (Washington, D.C.: Review and Herald, 1969), 12-14.
40 E. G. White, Early Writings (Washington, D.C.: Review and Herald, 1945), 20.
41 A. White, 12.
42 E. G. White, Spiritual Gifts, 2:292, 293.
43 A. White, 12.
44 E. G. White, Testimonies for the Church (Nampa, Idaho: Pacific Press, 1948), 5:678.
45 A. White, 12.
46 Videti George Knight, Meeting Ellen White: A Fresh Look at Her Life, Writings, and Major Themes (Hagerstown, Md.: Review and Herald, 1996), 91-106, radi sažetog, korisnog pregleda različitih kategorija spisa Elen Vajt i činjenica u vezi njenog književnog rada.
47 Ibid., 104.
48 Ibid., 43, 44.
49 Ibid., 44, 45.
50 E. G. White, Testimonies for the Church, 4:147, 148. Elen Vajt je ponovila ovu izjavu ponovo 1889. godine, ibid., 5:661, u kontekstu u kome je jasno naznačila da Svedočanstva ne treba da zauzmu mesto koje pripada Bibliji, ibid., 5:663-668.