Šta je prorok?

 

Početkom XVIII veka, zapadna civilizacija je dala veliku vrednost nauci. Ova reakcija na sujeverje i strah koji je bio dominantan u mračnom srednjem veku je odgurnula  intelektualnu elitu u drugi ekstrem – potpuno odbacivanje svega što je natprirodno. I danas je ovo gledište ostalo dominantno. Ipak, savremeni racionalizam nije u potpunosti ugasio glad čoveka za duhovnom povezanošću sa natprirodnim.

Jedan od načina na koji se ta glad manifestovala je bila zainteresovanost za spiritizam. Dva prominentna spiritistička medijuma su bili Džejn Dikson i Edgar Kajs. Kajs je tvrdio da je od Isusa dobio taj dar. Diksonova je tvrdila da je ona nadahnuta istim duhom kao i prorok Isaija. Ovi i drugi spiritisti su pisali mnogo, zvučali ubedljivo, ali tokom vremena su ljudi izgubili poverenje u njih. Pa ipak, njihove pristalice su pronašle nekoliko začuđujućih slučajnosti koje su delovale kao da potvrđuju njihov kredibilitet.

S druge strane, Biblija govori veoma jasno o natprirodnim pojavama, navodeći samo 2 izvora od koga oni potiču: ili oni dolaze od Boga, koji govori preko „svetih ljudi… naučeni od Svetoga Duha.“ (2. Petrova 1,21), ili оni dolaze od đavola „sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima.“ (2.Solunjanima 2,9.)

Srećom, nismo ostavljeni u nedoumici po pitanju da li je neko Božji glasnik ili sotonin. Biblija nam daje 10 jasnih smernica kao pomoć u određivanju izvora proročkih natprirodnih sposobnosti. Onaj koji tvrdi da poseduje božanski dar, a ne prođe svaki od ovih testova, ne može se smatrati Božjim prorokom. Zaista, pravi prorok će položiti svih 10 testova sa velikim uspehom.