Religiozno iskustvo

 

Najteži aspekt nesreće koja se dogodila Elen bio je uticaj na njeno samovrednovanje. U vreme nesreće, njen otac nije bio kod kuće i kada se vratio nije bio u mogućnosti d0 aprepozna lice svoje kćerke – toliko je udarac izmenio njen izgled.
Ipak, 1840. godine, nova nada je stigla u Elenin život dok je prisustvovala sastancima na kojima je propovedao Viljem Miler. Pratila je njegovo objašnjavanje proročanstava koje je veoma logično vodilo ka skorom Hristovom povratku. Ovo novo razumevanje proročanstava i drugih delova Biblije imalo je izuzetan uticaj na ostatak njenog života.

Elen je bila duboko duhovna osoba, čak i u mladosti, ali njena primarna motivacija je bila strah – strah od nespremnosti za Hristov dolazak, strah od osećaja nesposobnosti radi prekinutog školovanja i slabog zdravlja, kao i strah i osećaj da je Bog stavio na nju teret nesreće koji nije mogla nositi. Sve ovo ona kasnije opisuje kao “tajnu agoniju”.

Kao dodatak svemu tome, godine slušanja propovedi o paklu i večnoj vatri, utisnule su u njenu dušu lažnu sliku o Bogu. Ona je znala da je Bog njen Gospodar, ali da li može biti i njen Prijatelj?

Međutim, jedan san koji joj je Bog dao, promenio je duhovni život Elen Vajt. U tom snu ona je srela Isusa.  Isus je smešeći se, dotakao njenu glavu, i rekao: „Ne plaši se“. Pri tom joj je dao zeleni konac koji predstavlja veru. Ona je o tom snu rekla: „Lepota i jednostavnost verovanja Bogu počeli su da se rađaju u mojoj duši.“

Ovaj novi osećaj ohrabrenja koji je dobila u snu, osposobio  je Elen da o njenim dugogodišnjim strahovima slobodno diskutuje sa svojom majkom, koja joj je preporučila da poseti Levi Štokmana, pastora od poverenja.

Nakon što je Štokman čuo Eleninu priču o njenom snu i dubokim strahovima od ljutitog Boga, on je rekao: Elen, ovo je vrlo posebno iskustvo za tvoje osetljivo doba. Isus te sigurno priprema za neko posebno delo.“

A onda joj je pastor dao jasniju predstavu Boga viđenog kroz Isusa Hrista. O tom iskustvu, Elen je pisala: „Tokom nekoliko minuta u kojima sam dobila uputstva od starešine Štokmana, dobila sam više znanja o Božjoj ljubavi i nežnom sažaljenju, nego iz svih propovedi i podsticajnih govora koje sam ikad čula.“

Ovo novootkriveno shvatanje – da je Bog kao Isus, njen najbolji Prijatelj – podstaklo je Elen da to podeli sa drugima: „Dok sam pričala svoje iskustvo, osećala sam da niko ne može da se odupre dokazu Božje opraštajuće ljubavi koja je učinila tako divno delo u meni. Stvarnost istinskog preobražaja izgledala mi je tako jednostavno da sam osećala kao da pomažem svojim mladim prijateljima na putu ka svetlosti, i svakom prilikom je moj uticaj išao ka tom cilju.“