Služba vaspitanja

 

Elen Vajt je za sobom ostavila dubok uticaj na sistem hrišćanskog vaspitanja širom sveta. Ne samo njenim novim isticanjem filozofije vaspitanja zasnovane na biblijskim principima, već i njenim ličnim učešćem u osnivanju i razvoju škola na tri kontinenta.

Njeno razumevanje cilja hrišćanskog vaspitanja sažeto je u njenoj knjizi Vaspitanje:

“Obnoviti u čoveku sliku njegovog Tvorca, vratiti ga u stanje prvobitnog savršenstva, podstaći razvoj njegovog tela, uma i duše, da bi bio ostvaren božanski cilj stvaranja – to je delo otkupljenja. To je cilj vaspitanja, veliki cilj života.” (str. 15, 16)

Ona je verovala da je ova temeljna svrha vaspitanja, od najranijih godina pa kroz studije, imala za cilj da ohrabri puni razvoj ličnih sposobnosti svakog studenta, da to “razvijanje svih naših sposobnosti je naša prava dužnost prema Bogu i našim bližnjima” (Pouke velikog Učitelja, str. 329). Drugim rečima, studentima je bio izazov da “dosegnu najviše tačke intelektualne veličine… ako ga uravnoteže religioznim principima” (Fundamentals of Christian Education, str. 48).

Dalje, Elen je posebno isticala značaj udruživanja intelektualnih stremljenja sa potrebom da “znaju neki zanat i imaju neko zanimanje, kojim bi, u slučaju potrebe, mogli da zarađuju sredstva za život” (Vaspitanje, str. 218). Ona je insistirala na kompetentnosti učitelja koji su bili u stanju da premoste procep između religije i teologije, između iskustva u bilo kom polju sa znanjem koje se stiče u učionici. Zapravo, lične navike učitelja smatrane su značajnijim od književnih kvalifikacija.

Ona se zalagala za raznovrsno vaspitanje i to još od nižih razreda. Fizički rad i rekreacija bili su potrebni svakodnevno da bi uravnotežili mentalne napore koji su bili potrebni za svakodnevno intenzivno čitanje knjiga. Tako uravnoteženo isticanje ispunilo je njen vaspitni model harmoničnog razvoja mentalnih, fizičkih i duhovnih veština studenta.

U njenom pozivu na ulaganje u intelekt da bi se bio koristan Bogu i kolegama, student je bio ohrabren da ne bude samo senka drugih u razvoju njihovih ličnih ubeđenja. Oni bi trebalo da shvate velike činjenice dužnosti i sudbine a ne da budu robovi okolnosti.

Elen i Džejms su bili prvi i u osnivanju religioznih koledža, akademija i osnovnih škola, često vodeći te projekte ulažući svoj novac ili uzimajući pozajmice iz banke. 1872. godine, oni su vodili osnivanje Betl Krik koledža, u Betl Kriku, Mičigen.

Godine 1882, Elen je bila dosta angažovana u osnivanju Pacifik Union koledža u Engvinu, Kalifornija, koji je danas jedan od najboljih umetničkih koledža u toj zemlji. A možda je njeno vrhunsko dostignuće bilo njeno uporno vođstvo u osnivanju denominacijske medicinsko-stomatološke škole u Loma Lindi u Kaliforniji.