Džon Nevins Endrus (1829-1883), prvi adventistički misionar van Amerike i poštovani biblijski naučnik, napisao je značajan članak, »Naša upotreba vizija sestre Vajt« u Pregledu i glasniku, 15. februara 1870. godine na stranicama 64 i 65. To je klasičan izraz onoga što adventisti sedmoga dana veruju u vezi duhovnih darova i funkcije proročke službe Elen Vajt u crkvi. Dvadeset tačaka sa jasnoćom daju biblijsko obrazloženje za proročki dar i ponovo govore o pitanjima koja pokreću današnji kritičari.

Generalno se zna da su adventisti sedmoga dana vernici koji održavaju duhovne darove. Takođe se zna da mi smatramo da je Božji Duh dao vizije sestri Vajt. Ali, generalno se pogrešno razume upotreba doktrine o duhovnim darovima i, posebno, vizija sestre Vajt.

• Mi smatramo da je Sveto Pismo nadahnuto od Boga i da sadrži Božju istinu koja može da nas umudri na spasenje.
• Ali, mi ne smatramo da dar Biblije Božjim ljudima predstavlja zamenu za Svetog Duha.
• Nasuprot tome, mi verujemo da Biblija jasno otkriva ulogu i rad Svetog Duha, koji nikad neće prestati sve dok ljudi žive u iskušenju.
• Ovaj rad Svetog Duha nam je otkriven u biblijskoj doktrini o duhovnim darovima.
• Iako mi iskreno prihvatamo Bibliju koja uči o čovekovim dužnostima prema Bogu, mi ne poričemo mesto Svetoga Duha u crkvi koje je dodeljeno Bibliji.
• Uloga Svetog Duha je da ukori čoveka za greh (Jovan 16,8); da odvrati telesno razmišljanje i da promeni našu zlu prirodu uklanjajući krivicu iz savesti da nas napravi novim bićima (Rim. 8,1-9); da obilno izlije u naša srca Božju ljubav (Rim. 5,5); da nas uveri da smo Božja deca (Rim. 8,16); i konačno, da preobrazi svete u besmrtna tela u poslednji dan. Rim. 8,11; 2. Kor. 5,4-5.
• Biblija sadrži istinu o Bogu, kao što se plemeniti metal nalazi u rudi. Rad Svetog Duha u dovođenju ljudi ka istini je da pronađe, otkrije, iznese na svetlost i odbrani Božju istinu. A, u ukoravanju greha, to nije samo rad na uticaju na savest grešnika silnim uverenjem o krivici, već i ukazivanje izabranim Božjim slugama na krivice drugih; i otkrivanje nepravdi koje bi inače ostale sakrivene na veliku štetu crkve i grešnika.
• Rad Svetog Duha može biti podeljen na dva dela. Prvo, da jednostavno preobraća i posvećuje osobu na koju utiče. Drugo, on otkriva Božju istinu i pomaže u popravljanju grešaka, i ukorava tajne grehe. Ovaj deo rada se čini pomoću onoga što Biblija naziva duhovnim darovima. Oni postoje, ne radi nekog posebnog dobra ili osobe kojoj su povereni, već radi koristi za celo telo crkve.
• Sada je jasno da oni koji odbijaju rad Svetog Duha, pod izgovorom da je Biblija dovoljna, odbijaju i odbacuju sve delove Biblije koji govore o ulozi i radu Svetog Duha.
• Tako, 1. Kor. 12 i Ef. 4, gde se definišu darovi Božjeg Duha, ne može zaista da formira deo pravila života kod onih koji tvrde da je za njih Biblija dovoljna i da je dar Duha nepotreban.
• Božji Duh je dao Bibliju. Ali, jasno je da je nije dao da bi nakon toga prestao da radi u Božjem delu među ljudima. Ono što Biblija kaže o darovima Duha pokazuje koji odnos ima Božji Duh za održanje Jevanđelja.
• Tako Pavle govori o ovome u svoje dve poslanice: 1. Kor. 12,4-11: »Darovi su različni, ali je Duh jedan. I različne su službe, ali je jedan Gospod. I različne su sile, ali je jedan Bog koji čini sve u svemu. A u svakome se pojavljuje Duh na korist; jer jednom se daje Duhom reč premudrosti; a drugom reč razuma po istom Duhu; a drugom vera, tim istim Duhom; a drugom dar isceljivanja, po tom istom Duhu; a drugom da čini čudesa, a drugom proroštvo, a drugom da razlikuje duhove, a drugom različni jezici, a drugom da kazuje jezike. A ovo sve čini jedan i taj isti Duh razdeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće.«
• Sada Biblija izričito uči da je postojanje ovih darova neophodno u Hristovoj crkvi, kao što je dobro da telo ima različite delove. Međutim, iako Biblija prepoznaje darove Duha, oni se ne daju da zamene Bibliju, niti da zauzmu isto mesto kao Biblija.
• Cilj duhovnih darova je da održe živi Božji rad u crkvi. Oni omogućavaju da Božji Duh govori da bi popravljao ljude i da bi razotkrio grehe. Oni su sredstva kojim Bog uči svoje ljude kad su u opasnosti da naprave pogrešne korake. Oni su sredstva kojima Božji Duh osvetljava poteškoće u crkvi, jer bi bez toga njihovo popravljanje bilo nemoguće. Oni ustanovljavaju i sredstva kojima Bog štiti svoje ljude od zbunjenosti ukazujući na greške, ispravljajući lažna tumačenja Biblije, i dajući svetlost za sve ono što je u opasnosti da se pogrešno shvati i na taj način postane delo zla i podela za Božje ljude. Ukratko, njihov rad je da ujedine Božje ljude u jedan um i jedan sud nad značenjem Biblije. Samo ljudsko rasuđivanje, bez direktnih smernica s Neba, nikad ne može da pronađe skrivene grehe, niti da rasvetli mračne i složene crkvene probleme, niti da spreči različita i konfliktna tumačenja Biblije. Zaista bi bilo tužno ako Bog ne bi mogao da razgovara sa svojim ljudima.
• Ali, ovde je dobro reći da se ta upotreba darova Duha zajednicu vernih. Oni ne mogu da deluju na ljude koji nisu upoznati sa njima. Isto tako, kad su ljudi imali premalo prilika da se upoznaju sa ispoljavanjem Božjeg Duha, oni ne mogu ni biti zamoljeni da prihvate takvo delo od Boga. Oni moraju da imaju jasan i ubedljiv dokaz za sebe da Božji Duh deluje.
• Radi ovoga mi smatramo da svi testovi predstavljeni u Bibliji treba da se primene na darove, i da oni mogu da izdrže test takvog ispitivanja i zato ni na koji način ne testiramo svet ovim darovima.
• Ni u našem odnosu sa drugim religijskim telima, koja teže da hodaju u strahopoštovanju prema Bogu, ni na koji način ne pravimo testove hrišćanskog karaktera. Ni na jednu od ovih osoba mi ne vršimo pritisak ovakvim ispoljavanjima Božjeg Duha, niti testiramo njihovo učenje.
• Međutim, postoji Božje proviđenje pomoću koga ljudi imaju priliku da se upoznaju sa posebnim radom Božjeg Duha, tako da će spoznati da je njihova svetlost jasna, ubedljiva i zadovoljavajuća. Mi smatramo da su darovi Duha takvim osobama jasan test. Ne samo da je Bog progovorio, već su oni imali priliku da doznaju tu činjenicu, i da saznaju za sebe. U svim takvim slučajevima, duhovni darovi su praktično test koji se ne može zanemariti osim u opasnosti od večne propasti.
• Jedan od glavnih darova Božjeg Duha koji je Bog ostavio novozavetnoj crkvi je dar proroštva. Joilo 2,28; Dela 2,1-4.17.18; 1. Kor. 12,1-31; 14,1-5; Ef. 4,11-13. Biblija povezuje ovaj dar sa završnim delom ovog razrešavanja. Otkr. 12,17; 14,12; 19,10. Važnost duhovnih darova u Božjim očima, dakle, ne prestaje, kao ni kod ljudi koji su istinski Njegovi. Ta poruka koja će dovršiti usavršavanje svetih i biti im razumljiva, ima dodir sa Božjim Duhom, i govori otvoreno u vođenju ovog dela.
• Konačno, prilikom prijema novih članova u naše crkve, mi želimo da oni znaju dve stvari: 1. da veruju u biblijsku doktrinu o duhovnim darovima; 2. da će se iskreno upoznati sa vizijama sestre Vajt, koje imaju tako istaknuto mesto u ovom delu. Mi verujemo da će svaka osoba, koja tako radi i sprovodi ovo, biti vođena istinom i pravednošću. A, oni koji zauzimaju ovu oblast, nikad nisu bili odbijeni sve vreme dok su želeli da donesu odluku po ovom pitanju.