Učenja Elen Vajt o odnosu njenih spisa i Biblije

Dva autoriteta
04.03.19.
Džon Nevins Endrus o vizijama Elen Vajt
04.03.19.

Učenja Elen Vajt o odnosu njenih spisa i Biblije

Značajno je uočiti da istraživanje korišćenja reči Biblija, Pismo i Reč Božja od strane Elen Vajt izlistava više od trinaest hiljada linkova na cd-u Obimno istraživačko izdanje spisa Elen G. Vajt (Ellen G. White Writings Comprehensive Research Edition).23 Reference, citati i aluzije na Bibliju bukvalno prožimaju njene spise.

Elen Vajt je svoju prvu knjigu vizija Skica hrišćanskog iskustva i stavovi Elen G. Vajt (1851), završila značajnim naklonom prema Bibliji kao vrhovnim autoritetom, postavljajući tako ton koji će provejavati kroz njene spise: »Preporučujem ti, dragi čitaoče, Reč Božju kao pravilo tvoje vere i života. Tom Rečju treba rasuđivati. Bog je u toj Reči obećao da će davati vizije u ’poslednjim danima’; ne kao novo pravilo vere, već da uteši svoj narod i da opomene one koji odstupaju od biblijske istine.«24

Šezdeset godina kasnije, 1911. godine, u uvodu izdanja Velike borbe, ona je potvrdila vrhunski autoritet Pisma u odnosu na rad Duha u njenoj službi: »U svojoj reči, Bog je čoveku predao znanja neophodna za spasenje. Sveto Pismo treba da se prihvati kao autoritativno, nepogrešivo otkrivenje Njegove volje. Ono je merilo karaktera, otkrivenje doktrina, i ogled iskustva… Duh nije dat – niti ikada može biti darovan – da bi zamenio Bibliju; jer Pismo izričito tvrdi da je Reč Božja standard po kome sva učenja i iskustvo treba da budu testirana.«25

Tokom njene proročke službe, Elen Vajt je više puta potvrđivala protestantski princip sola scriptura:

  • »Biblija i samo Biblija je naš kredo, jedina veza zajednice; svi koji se klanjaju ovoj Svetoj Reči biće u harmoniji.«26
  • »Biblija i samo Biblija treba da bude pravilo naše vere. To je list sa drveta života, i jedući ga, primajući ga u naše umove, mi ćemo rasti spremni da činimo Božju volju. Našim hristolikim karakterima mi ćemo pokazati da verujemo u reč, da se držimo Biblije kao jedinog vodiča ka nebu.«27
  • »Reči iz Biblije i samo Biblije treba da se čuju sa propovedaonice.«28
  • »Danas postoji veliko odstupanje od njihovih (misli se na reformatore) doktrina i preporuka, a postoji i potreba za povratkom velikom protestantskom principu – Bibliji i samo Bibliji – kao pravilu vere i dužnosti.«29
  • »Bog će na Zemlji imati ljude koji će sačuvati Bibliju i samo Bibliju, kao standard svih doktrina i osnovu svih reformi.«30

Sećajući se svojih prvih iskustava i iskustava svojih kolega, osnivača Crkve adventista sedmoga dana, pisala je: »Mi smo tada zauzeli poziciju da Biblija i samo Biblija treba da bude naš vodič i da nikad ne treba da odstupimo od tog stava.«31

Ona je stalno svoje spise tretirala kao potčinjene Bibliji, a ne kao njen dodatak: »Gospod želi da proučavate vaše Biblije. On nije dao nikakvu dodatnu svetlost koja će zameniti Njegovu Reč. Ova svetlost treba da usmerava zbunjene umove ka Njegovoj Reči, koja, ako se jede i vari, predstavlja životnu silu duše.«32 »Brat Dž. je zbunjivao svoj um u pokušaju da nađe dokaz da svetlost Božja data kroz Svedočanstva jeste dodatak Reči Božjoj, ali u tome on stvari predstavlja u pogrešnom svetlu. Bog je na ovaj način umove svojih ljudi usmeravao ka svojoj Reči, da bi je bolje razumeli.«33

Najnezaboravnija analogija koju je Elen Vajt dala u vezi odnosa svojih spisa sa Biblijom nalazi se u često citiranoj izjavi: »Malo je pažnje poklonjeno Bibliji, pa je Gospod dao malu svetlost da vodi muškarce i žene ka većoj svetlosti.«34 Poređenje »veća svetlost – manja svetlost« sugerisalo je da »kao što mesec dobija svoju svetlost od sunca i reflektuje samo ono što mu sunce daje, tako njena poruka dobija autoritet od Biblije, služeći samo kao ogledalo principa koji su tamo predstavljeni«.35

30. aprila 1871. Elen Vajt je imala san koji je doprineo možda najznačajnijoj diskusiji o odnosu njenih spisa i Biblije. U tom snu videla je sebe kako se obraća »velikom broju ljudi« na značajnom crkvenom sastanku. Nakon što je »dragocenu Bibliju« okružila sa nekoliko svojih Svedočanstava za crkvu, objasnila je tim ljudima:

»Da ste Božji posao učinili svojom studijom, želji da dosegnete biblijski standard i postignete hrišćansko savršenstvo, Svedočanstva vam ne bi bila potrebna. To je zato što ste zapustili da se upoznate sa Knjigom koju je Bog nadahnuo, tako da je želeo da dopre do vas jednostavnim, direktnim svedočanstvima, privlačeći vašu pažnju rečima nadahnuća koje ste propustili da poslušate, moleći vas da vaše živote prilagodite njenom čistom i uzvišenom učenju.

Gospod želi da vas upozori, ukori, savetuje kroz data svedočanstva i da deluje na vaše umove tako da shvatite značaj istinitosti Njegove reči. Pisana svedočanstva ne treba da daju novu svetlost, već da pobude srca već otkrivenom istinom nadahnuća. Čovekova dužnost prema Bogu i njegovim bližnjima jasno je precizirana u Božjoj reči; ipak, malo je vas koji ste poslušni datoj svetlosti. Dodatna istina nije data, već je Bog kroz Svedočanstva pojednostavio velike istine koje su već date, i na način koji je On izabrao, On ih je izneo pred ljude da probudi i pozove njihove umove, da niko više nema opravdanje.

Ponos, samoljublje, sebičnost, mržnja, zavist i ljubomora zamaglile su moći zapažanja i istina, koja bi vas umudrila za spasenje, izgubila je svoju silu da privuče i upravlja umom. Krajnje osnovni principi pobožnosti nisu shvaćeni, jer nema gladi ni žeđi za biblijskom naukom, čistotom srca i svetošću života. Svedočanstva ne umanjuju značaj Božje reči, već je uzvisuju i privlače umove njoj, da bi predivna jednostavnost istine mogla da pozove sve.«36

Govoreći vođama Generalne konferencije uoči sastanka Generalne konferencije 1901. godine, Elen Vajt je nedvosmisleno izjavila kako vidi odnos između svojih spisa i Biblije. U ovom značajnom obraćanju vođama denominacije, ona ih je pozvala da, kao primarni autoritet, smatraju biblijske principe, a ne njene reči. »Ostavite sestru Vajt s jedne strane. Ne citirajte moje reči iznova i iznova dok ste živi, sve dok ne budete poslušni Bibliji. Kad Bibliju učinite svojom hranom, mesom i pićem, kad njene principe pretočite u elemente svog karaktera, tada ćete bolje znati kako da primite savete od Boga. Ja uzvisujem dragocenu Reč pred vama danas. Ne ponavljajte šta sam rekla, govoreći: ’Sestra Vajt je rekla ovo’ i »Sestra Vajt je rekla ono’. Otkrijte šta Gospod Bog Izrailjev govori, a onda učinite to što On zapoveda.«37

Jedna od istaknutih karakteristika objavljenih knjiga Elen Vajt su biblijski indeksi. Oni pokazuju evidenciju autora koji je dobro poznavao svoju Bibliju i prožeo svoje knjige pasusima iz cele Biblije. Merlin Bert, direktor Centra za adventističko istraživanje pri Endrus Univerzitetu, radio je ispitivanje birajući nasumice poglavlja iz nekih od knjiga Elen Vajt da bi odredio količinu biblijskih citata, referenci i aluzija koje oni sadrže. Evo šta je otkrio:

  1. Patrijarsi i proroci, 37. poglavlje (»Voda iz stene«) ima osam strana teksta. Poglavlje je zasnovano na 4. Mojsijevoj 20,1-13. Osim ove tematske veze sa Biblijom, postoji trideset direktnih biblijskih citata i mnogi lingvistički zaključci.
  2. Proroci i carevi, 5. poglavlje (»Solomunovo pokajanje«) ima dvanaest stranica teksta sa dvadeset dva direktna citata iz Biblije. Ono takođe sadrži i dugačke citate iz Knjige propovednika. Otprilike pet od dvanaest stranica su direktni biblijski citati.
  3. Čežnja vekova, 17. poglavlje (»Nikodim«) zasnovano je na Jovanu 3,1-17 i sadrži skoro neprekidne tekstualne reference u komentaru. Osim toga, postoji trinaest drugih direktnih biblijskih referenci.
  4. Dela apostola, 51. poglavlje (»Verni potpastir«) zasnovano je na prvoj Petrovoj poslanici. Osim višestrukih referenci ka stihovima iz te poslanice, ima i trinaest drugih direktnih referenci ka Bibliji.
  5. Velika borba, 27. poglavlje (»Buđenje u novije doba«) počinje rečima »Gde god se nekada Božja Reč verno propovedala, pojavljivali su se rezultati koji su posvedočavali njeno božansko poreklo.« Osamnaest stranica ovog poglavlja sadrže šezdeset pet direktnih citata iz Biblije. Ovi citati potiču iz dvadeset četiri različite knjige Biblije – sedam knjiga iz Starog zaveta i sedamnaest iz Novog zaveta. Ima i desetine drugih kratkih citata i aluzija na biblijske tekstove. Ovo poglavlje je istinski prožeto Biblijom.
  6. Svedočanstva za crkvu, knjiga 2, strane 261-268 (»Jedno rođendansko pismo«) sadrži pismo koje je pisano 27. jula 1868. godine, i upućeno njenom drugom sinu, Džejmsu Edisonu Vajtu. To je svedočanstvo kojim ga ohrabruje da svoj život u potpunosti preda Isusu. U njenom zaključku ona je rekla: »Navikavaj se da voliš Bibliju«. Ima i nešto manje direktnih biblijskih citata (samo tri), ali je na trinaest mesta koristila aluzije na Bibliju. Iako nije prožeto Biblijom kao mnogi drugi delovi njenih spisa, ona je ipak pažljivo protkala svoje pismo Biblijom i ona je deo njenog poslednjeg obraćanja.
  7. Vaspitanje, strane 135-145 (»Načela i metod poslovanja«) sadrži šezdeset i jedan direktan citat iz Biblije, mnoge iz Priča. Sve zajedno citirala je iz dvadeset različitih knjiga Biblije – trinaest iz Starog zaveta i sedam iz Novog zaveta. Ona poglavlje započinje sledećim rečima: »Nema oblika poštenog poslovanja za koji Biblija ne bi mogla da nam ponudi najosnovniju pripremu«.
  8. U potrazi za boljim životom, strane 241-259 (»Isceljenje uma«) sadrži dvadeset tri direktna citata iz Biblije.
  9. Put Hristu, strane 9-15 (»Božja ljubav prema čoveku«) sadrži trideset i jednu, što direktnu što indirektnu, referencu ka Bibliji. Ovo poglavlje, kao i neka već pomenuta, prožeto je Biblijom.38

Bez sumnje, pažljivim čitanjem onoga što je Elen Vajt pisala, ne možete, a da ne uočite centralnu poziciju Biblije u njenim spisima. Ona je uzvisivala Bibliju i privlačila ljude njoj više od bilo kog današnjeg čoveka koji smatra da ima proročki dar.39 Njen stav prema Bibliji najbolje se vidi u sledećoj rečenici: »Biblija je glas Božji koji nam govori tako kao da Ga možemo čuti našim ušima. Ako to shvatimo, s kakvim ćemo strahopoštovanjem otvarati Božju reč, i sa kakvom usrdnošću ćemo proučavati njene propise! Tada ćemo čitanje Svetog Pisma i razmišljanje o njemu smatrati kao prijem kod Onog koji je beskrajan.«40

Preuzeto iz knjige „Elen Vajt na udaru“, Džada Lejka

______________________

23 Na osnovu pretraživanja po rečima Biblija, Pismo, Spisi, i Reč Božja u »Domain Search Template: 1845-1917« na cd-u Ellen G. White Writings Comprehensive Research Edition (Silver Spring, Md.: Ellen G. White Estate). Ovo pretraživanje nije uključilo mnoge druge termine koje je ona koristila da opiše Bibliju.
24 E. G. White, A Sketch of the Christian Experience and Views of Ellen G. White, 64. Radi spiska drugih izjava izlistanih u ovoj sekciji, videti »The Primacy of the Word«, poglavlje 4, u Selected Messages (Washington, D.C.: Review and Herald, 1980), 3:29-33.
25 E. G. White, The Great Controversy (Mountain View, Calif.: Pacific Press, 1950), vii.
26 E. G. White, »A Missionary Appeal«, Review and Herald, December 15, 1885, 770.
27 E. G. White, »Bible Religion«, Review and Herald, May 4, 1897, 273.
28 E. G. White, Prophets and Kings (Mountain View, Calif.: Pacific Press, 1943), 626. Kontekst ovih izjava ne brani propovednicima da citiraju iz nebiblijskih izvora dok su za propovedaonicom. Ona je naglasila da Biblija treba da bude u središtu propovedi umesto »tradicija i ljudskih teorija i maksima«. Tako, »neka reč Božja govori srcu« kroz izlaganje njenog teksta, a okupljeni će »čuti glas Onoga koji može da obnovi dušu za večni život«(ibid.).
29 E. G. White, The Great Controversy, 204, 205.
30 Ibid., 595.
31 E. G. White, Letter 105, 1903; Manuscript Releases (Silver Spring, Md.: E. G. White Estate, 1990), 8:341.
32 E. G. White, Letter 130, 1901; Selected Messages, 3:29.
33 E. G. White, Testimonies for the Church (Nampa, Idaho: Pacific Press, 1948), 4:246.
34 E. G. White, »An Open Letter From Mrs. E. G. White to All Who Love the Blessed Hope«, Review and Herald, January 20, 1903, 15; Colporteur Ministry, 125.
35 Tim Poirier, »Contemporary Prophecy and Scripture: The Relationship of Ellen G. White’s Writings to the Bible in the Seventh-day Adventist Church, 1845-1915« (Research Paper, Wesley Theological Seminary, 1986), 16.
36 E. G. White, Testimonies for the Church, 2:605, 606; videti i Testimonies, 5:663-668, gde Elen Vajt daje još jednu vrlo značajnu diskusiju o odnosu njenih spisa prema Bibliji.
37 E. G. White, Manuscript 43, 1901; Selected Messages, 3:33.
38 Zahvalan sam Merlin Bertu, koji mi je obezbedio kopiju beleški predavanja koje je koristio za čas »Spisi Elen G. Vajt« (»The Writings of Ellen G. White«), u toku prolećnog semestra 2008. godine, na Teološkom seminaru Endrus Univerziteta. Ovo posebno predavanje bilo je »Spisi Elen G. Vajt i Biblija« (»Ellen G. White’s Writings and the Bible«).
39 Ova činjenica mi je prvi put privukla pažnju tokom razgovora sa adventističkim teologom E. Edvard Zinkeom na Endrus Univerzitetu u oktobru 2007. godine.
40 E. G. White, Testimonies for the Church, 6:393.