Razumevanje mesta koje Elen Vajt ima u šemi religioznog autoriteta³⁰ razjasniće ograničenja njenog proročkog opsega i funkcije. Evanđeoski teo­log Bernard Ram dao je korisnu diskusiju o religioznom autoritetu u svojoj knjizi Šema religioznog autoriteta.³¹ On je autoritet definisao kao »ono pravo, ili silu da se zapovedaju akcije, ili da se odredi verovanje ili nešto treće, očekujući poslušnost od onih koji su potčinjeni tom autoritetu, dajući im zauzvrat odgovarajuću nagradu za podršku tom pravu ili sili.« On je zatim dao klasifikaciju autoriteta u zavisnosti od odnosa prema Božjoj šemi otkrivenja.

Najpre, on je rekao da postoji carski autoritet – »ona sila koju poseduje osoba ili upravljačko telo po prirodi svoje superiorne pozicije kao što je kralj, general vojske, predsednik firme ili direktor škole«.³² Kao Stvoritelj, Izdržavaoc i Vlasnik svega, Bog je izvor i centar carskog autoriteta (Ps. 24,1-2). U hrišćanskoj šemi autoriteta, prema Ramu, Bog je izrazio svoj autoritet kroz otkrivanje samog sebe.³³ Hrišćani Ga zato poštuju i poslušni su Mu.

Drugo, Ram je rekao da postoji zastupnički autoritet, koji je definisao kao »autoritet da deluje, da prisili, da ima pristup, na osnovu prava koja mu je dao vrhovni autoritet«. Takav autoritet »je potvrđen svojom sposobnošću da pokaže da ima carsko poreklo«.34 Proroci i apostoli su svojim vizijama, snovima i učenjem pokazali da govore za Boga i da imaju Njegov zastupnički autoritet. Njihovi spisi imali su istu vrstu autoriteta.³⁵

Treće, prema Ramu, postoji istinoljubivi autoritet – »taj autoritet imaju ljudi, knjige ili principi koji ili sadrže istinu ili pomažu u određivanju istine«.³⁶ Bog je Bog istine, »jedina Božja istina« (Jovan 17,3) i, kao takav, On je suština istinoljubivog autoriteta. Proroci su imali istinoljubivi autoritet, jer su doživeli nadahnuće u otkrivenju. Biblija takođe ima ovu istinoljubivost: »Osnova je reči Tvoje istina« (Psalam 119,160). To je suštinska istina zbog svog mesta u Božjoj šemi otkrivenja i tako ima istinoljubivi autoritet.³⁷ Hrišćani su poslušni Bibliji zato što je ona istinita.
Biblija, kao autoritativno, nepogrešivo otkrivenje Božje volje, crpi svoj istinoljubivi autoritet iz zastupničkog autoriteta apostola i proroka koji su, zauzvrat, izražavali Božji carski autoritet.³⁸ S obzirom da Biblija ima ulogu u otkrivenju, onda ona »poseduje zastupnički carski autoritet i istinoljubivi autoritet u svim stvarima o kojima poučava«.³⁹ Za hrišćane, biblijski autoritet nema ograničenja; ona je najautoritativniji dokument u hrišćanskoj religiji, i Bog očekuje od onih koji je prime da joj budu i poslušni.⁴⁰

Četvrto, postoji prosvetljujući autoritet ili, kako ga neki adventisti nazivaju, pastoralni autoritet. Ovo je unutrašnji, prosvetljujući rad Svetog Duha koji daje razumevanje i poslušnost onima koji ozbiljno čitaju Bibliju. Kad vernici primene biblijski tekst u svom životu, Sveti Duh radi sa njihovom verom tako da oni razumeju spoljašnju Reč – Bibliju. Tako, »objektivna reč, pisana Biblija, zajedno sa subjektivnom reči, unutrašnjim prosvetljenjem i uverenjem od Svetog Duha, ustanovljavaju autoritet hrišćanima«.⁴¹

Ali, u umu vernika ne smemo da pobrkamo prosvetljujući rad Svetog Duha sa (zastupničkim i istinoljubivim) autoritetom nadahnuća u otkrivenju koji je dat samo prorocima.⁴² Za razliku od proročkog autoriteta, prosvetljujući autoritet je na raspolaganju hrišćanima koji Bibliji prilaze otvorenog uma i srca. Međutim, postoje različiti stepeni prosvetljujućeg autoriteta, jer posedovanje ovog, autoriteta zavisi od nivoa čovekove vere, razboritosti i talenta.

Peta i poslednja vrsta autoriteta značajnog za ovu diskusiju je ograničeni proročki autoritet.⁴³ Ovo je proročki autoritet koji ima svoja ograničenja, i važi samo za nekanonske i postkanonske proroke. Adventisti veruju, na primer, da je Elen Vajt imala zastupnički i istinoljubivi autoritet nadahnuća u otkrivenju, ali ovaj proročki autoritet bio je ograničen. Tabela na slici 4 ilustruje mesto Elen Vajt u šemi religioznog autoriteta.

Slika 4: šema religioznog autoriteta

Čitalac treba da zapazi četiri stvari u vezi slike 4. Najpre, treba uočiti da se prosvetljujući autoritet (ili pastoralni autoritet) razlikuje od ograničenog proročkog autoriteta kakav je imala Elen Vajt. On se razlikuje i od zastupničkog i istinoljubivog autoriteta proroka koji su zasnovani na nadahnuću u otkrivenju. Ali, hrišćani mogu da imaju prosvetljujući autoritet. Značajno je da dar nadahnuća nije bio prisutan kod Elen Vajt tokom svakog trenutka njenog života, tako da, kao i drugi hrišćani, i ona je doživela prosvetljujući autoritet.

Slika 4 – Šema tabele autoriteta

Drugo, treba uočiti da su Biblija i kanonski proroci koji su pisali Bibliju imali puni zastupnički i istinoljubivi autoritet. Ovaj deo slike prikazuje silu i istinu Biblije kao Božje Reči. On nema sebi ravnog u smislu svog autoriteta.

Treće, slika 4 pokazuje da nekanonski i postkanonski proroci (uključujući i Elen Vajt) imaju samo ograničeni proročki autoritet. Kao oni koji imaju nadahnuće u otkrivenju, oni imaju zastupnički i istinoljubivi autoritet, ali ovaj autoritet je bio ograničen.

Elen Vajt je tvrdila da ima zastupnički autoritet od Boga: »U svim vašim komunikacijama«, rečeno joj je ranije u njenoj proročkoj službi, »govorite kao ona kojoj je Gospod govorio. On je vaš autoritet«.⁴⁴ U mnogim njenim komunikacijama sa pojedincima, ona bi se najpre pozvala na Bibliju u vezi svojih vizija. Ako osoba ne bi odgovorila tom autoritetu, ona bi se pozvala na svoj lični proročki autoritet: »Moja prva dužnost je da predstavljam biblijske principe. Tada, osim ako kod onih čiji su mi slučajevi predočeni postoji odlučna, svesna reforma, moram lično da apelujem na njih.«⁴⁵ Govoreći i pišući sa ovakvim osećajem naloga, ona je smatrala da treba biti poslušan njenim opomenama.

Biblija je dala okvir za zastupnički autoritet Elen Vajt koji je, međutim, bio ograničen. Na ovo misle neki adventistički teolozi kad kažu da autoritet Elen Vajt potiče iz Biblije. Sama Biblija govori da će proročki dar nastaviti da postoji do kraja vremena. Tako je ona zastupala autoritet iz Biblije, jer je osnova njenih vizija i apela upravo Biblija. Kad spisi Elen Vajt ne bi postojali, Biblija bi i dalje stajala. Ali, ako bi se Biblija oduzela, spisi Elen Vajt ne bi mogli da opstanu.

Spisi Elen Vajt takođe imaju ograničen istinoljubivi autoritet. Njeni spisi sadrže istinu jer su nedvosmisleno zasnovani na Bibliji i traže da se primene i pojačaju njene istine. Ali, nadahnute primene Biblije od strane Elen Vajt nisu iste kao kad pastor primeni biblijski tekst u svojoj propovedi. Kao osoba sa istinoljubivim autoritetom nadahnuća u otkrivenju, ona je govorila istinu, a toj istini je valjalo biti poslušan. Ali, kao i u Oldinom slučaju, ova istina je bila nadahnuta primena biblijskog učenja. Elen Vajt je doživela proročke vizije kroz koje je dato vođstvo crkvi u posebnim okolnostima, ali nijedna od ovih vizija nije bila konkurent Bibliji kao konačnom pravilu vere i života.

Četvrto, šema religioznog autoriteta na slici 4 pokazuje naklonost Elen Vajt prema nekanonskim prorocima. Kao i kod njih, i njen autoritet je bio ograničen u opsegu i funkciji. Ovaj prikaz je od velike koristi za razumevanje njenog proročkog autoriteta kao ograničenog.

Ograničenja opsega Elen Vajt. Opseg proročke službe Elen Vajt bio je ograničen u svom fokusu na adventiste sedmoga dana. Dž. N. Endrus, smatran najsposobnijim teologom među adventističkim pionirima, napravio je ovaj koncept kad je pisao da adventisti sedmoga dana ne smatraju darove Duha, posebno proročkog dara Elen Vajt, »testovima« za »svet«. Mi od ovih darova, kako je objasnio, »ne pravimo testove hrišćanskog karaktera« u bilo kom »našem (društvenom) odnosu sa drugim religijskim telima, koja teže da hodaju u strahopoštovanju prema Bogu«. On je objasnio: »Ni od jedne od ovih osoba mi ne tražimo ova ispoljavanja Božjeg Duha, niti ih testiramo njihovim učenjem«. Ali, za one koji »dobiju ulogu u posebnom radu Božjeg Duha, da bi znali da je njihova svetlost čista, ubedljiva i zadovoljavajuća… mi darove Duha smatramo jasnim testom«.⁴⁶ Ova značajna izjava odražava shvatanje naših adventističkih pionira da je proročki dar Elen Vajt bio usmeren ka pokretu adventista sedmoga dana i njegovim ljudima, a ne velikoj hrišćanskoj zajednici.

Međutim, ovo ograničenje ne znači da Elen Vajt nije imala šta da kaže većoj hrišćanskoj zajednici. Nekoliko njenih knjiga, kao što je Put Hristu i serija Velika borba, bile su upućene široj publici. U Velikoj borbi, na primer, njeno teološko tumačenje poslednje dve hiljade godina crkvene istorije u okviru velike borbe između Hrista i sotone je bitna paradigma koja upravo počinje da se otkriva i ceni u toj većoj publici.⁴⁷ Ipak, njen glavni fokus bio je na pripremi Crkve adventista sedmoga dana za misiju oglašavanja poslednje poruke svetu. U tom smislu, njeni spisi su fokusirani na poslednji period zemaljske istorije, koji je takođe suzio njen opseg i po pitanju vremena. To znači, da su njeni spisi bili posebno ograničeni na pripremu ljudi za drugi Hristov dolazak. Nasuprot ovim ograničenjima opsega, Biblija nema ograničenja po pitanju vremena ili publike, i bila je važna svakoj generaciji posle zatvaranja kanona, uključujući i ovu sadašnju.

Ograničenja funkcije Elen Vajt. Drugo ograničenje proročke službe Elen Vajt je ono koje je posledica njene funkcije kao postkanonskog proroka. Kao što je već pokazano, odnos postkanonskog proročkog dara prema Bibliji čini značajnom hronološku poziciju dara Elen Vajt. Ovaj koncept je ključ za razumevanje odnosa njenih spisa i Biblije. »Nijedna funkcija proročkog dara nakon Novog zaveta ne može da se izjednači, da zameni ili da bude dodatak njenom jedinstvenom svedočanstvu«⁴⁸ (originalno naglašavanje). Posledica toga je da spisi Elen Vajt ne mogu biti na istom nivou sa autoritetom Biblije, čak iako je njeno nadahnuće kvalitativno isto. Identično nadahnuće ne znači identičan kanonski autoritet. Nakon zatvaranja kanona, nijedno ispoljavanje proročkog dara – čak iako potiče od istinskog nadahnuća u otkrivenju – ne može da služi kao novo pravilo vere niti dodaje bilo kakvu novu doktrinu kanonu. Sva božanski nadahnuta postkanonska proročanstva biće potčinjena kanonu radi testiranja i mora da ga uzvisuje kao konačni autoritet u svim stvarima vere i života. Takva je bila priroda proročke službe Elen Vajt, tako da njeni spisi ni u kom smislu ne narušavaju princip sola scriptura, tj. »Biblija i samo Biblija«.⁴⁹

Posebna funkcija ovih postkanonski nadahnutih spisa definisana je njihovim odnosom sa Biblijom:

»Postkanonska funkcija proročkog dara, gde god da se pojavi, biće slična svojoj funkciji u vremenu apostola i nosiće u sebi autoritet Duha koji govori crkvama preko njega. Funkcija može da se rezimira na sledeći način: Postkanonsko ispoljavanje proročkog dara:

1) ukazaće nazad na Sveto Pismo kao osnovu vere i života;

2) prosvetliće i razjasniće učenja koja već postoje u Bibliji;

3) primeniće biblijske principe na svakodnevni život;

4) može biti katalizator da uputi crkvu u izvšenju svog naloga kao što se traži u Bibliji;

5) može da pomogne u uspostavljanju crkve;

6) može da popravi, opomene, nauči, ohrabri, izgradi i ujedini crkvu u biblijskoj istini;

7) može da funkcioniše tako da zaštiti crkvu od lažnih doktrina i utvrdi vernike u istini.«⁵⁰

Nekoliko studija potvrdilo je da je Elen Vajt precizno funkcionisala na ovaj način za Crkvu adventista sedmoga dana tokom sedamdeset godina njene proročke službe.⁵¹

Jednom, nakon što sam svojoj klasi održao predavanje na ovu temu, jedan student mi je postavio lukavo pitanje: »Ako Biblija ima najviši stepen autoriteta, a Elen Vajt niži, zar ne postoje onda stepeni poslušnosti? Da li to znači da mi ne moramo da budemo poslušni Elen Vajt do istog stepena kao što smo poslušni Bibliji?«

Ovaj student je svakako pokrenuo ispravno pitanje, ali činjenica da postoje stepeni autoriteta ne znači da postoje i odgovarajući stepeni poslušnosti tim autoritetima. U vojsci, na primer, general vojske ima najviši stepen autoriteta. Kad nižerangiran oficir, kao što je poručnik, daje naredbu pešaku, taj vojnik je dužan da posluša poručnikovu naredbu sa istim stepenom poslušnosti kao da mu je general to lično tražio. Poručnik jednostavno izvršava naredbe najvišerangiranog autoriteta – generala vojske.

Ista je stvar i u vezi nadahnutih kanonskih i postkanonskih spisa. S obzirom da autoritet ovih spisa leži u njihovom nadahnuću, oni zahtevaju potpunu, podjednaku poslušnost. Spisi Elen Vajt se, na primer, stalno pozivaju na Bibliju kao najviši autoritet. Njeni apeli i opomene su nadahnute primene Biblije, koje uvek vraćaju čitaoca nazad njoj. »Ako bi Biblija pokazala da vizije nisu u harmoniji sa njom«, ispravno rezonuje Džordž I. Batler, »Biblija bi ostala, a vizije bi otpale«.⁵² Ali, pristalice Elen Vajt koje pažljivo proučavaju Bibliju, nikada nisu otkrile da je ona, Elen Vajt, dala neku opomenu u suprotnosti sa Biblijom. Kao postkanonsko ispoljavanje proročkog dara, dakle, Elen Vajt zaslužuje potpunu poslušnost, ali ova poslušnost će čoveka uvek dovoditi u harmoniju sa biblijskim principima. U tom smislu, biblijski kanon je najviši autoritet (kao general), a postkanonski spisi Elen Vajt imaju manji autoritet (kao poručnik), ali oboje zaslužuju istu poslušnost.

Na kraju, adventisti sedmoga dana veruju da je Elen Vajt imala ograničen proročki autoritet, a ne autoritet zatvorenog biblijskog kanona. Ona je bila »mala svetlost koja vodi muškarce i žene ka većoj svetlosti«, Bibliji.⁵³ A kad je adventizam u svom najboljem izdanju, on sledi ove nadahnute savete, uprkos optužbama kritičara.

Preuzeto iz knjige „Elen Vajt na udaru“, Džada Lejka

____________________

³⁰ Koristan tekst koji će obogatiti ovaj odeljak nalazi se u Gerhard Fandlovoj diskusiji o autoritetu proroka u Gerhard Pfandl The Gift of Prophecy: The Role of Ellen White in God’s Remnant Church, 73-80.
³¹ Berd Ramm, The Pattern of Religious Authority (Grand Rapids, Mich.: Wm. B. Eerdmans, 1959.
³² Ibid., 10.
³³ Ibid., 20, 21.
³⁴ Ibid., 11.
³⁵ Ibid., 26, 27.
³⁶ Ibid., 12.
³⁷ Ibid., 21-23.
³⁸ Videti Kwabena Donkor, »The Authority of Ellen White’s Writings«, u nastupajućoj knjizi Ellen White Issues.
³⁹ Ramm. 38.
⁴⁰ Ramova diskusija o ličnom doživljaju autoriteta u hrišćanskoj religiji vredna je pažnje, ali je van obima ovog poglavlja. Videti Ramm, 40-44.
⁴¹ Millard J. Erickson, Christian Theology, 2nd ed. (Grand Rapids, Mich.: Baker Books, 1998), 277. Ram diskutuje o ovom konceptu autoriteta i zove ga »protestantski princip«. On kaže: »Postoji spoljašnji princip (nadahnuta Biblija) i unutrašnji princip (svedočanstvo Svetog Duha)«, i nastavlja govoreći da je ovo »princip objektivnog božanskog otkrivenja, sa unutrašnjim božanskim svedočanstvom«, 29. Radi daljih diskusija, videti Ramm, 28-33; videti i Ramm, The Witness of the Spirit: An Essay on the Contemporary Relevance of the Internal Witness of the Holy Spirit (Grand Rapids, Mich.: Wm. B. Eerdmans, 1959)
⁴² U nekom smislu, što više hrišćanin proučava Bibliju uz prosvetljenje Svetog Duha i koriguje svoj život u skladu sa učenjima Biblije, to će kod njega ili nje više dolaziti do izražaja zastupnički i istinoljubivi autoritet. Bez obzira koliku količinu zastupničkog ili istinoljubivog autoriteta on ili ona možda ima, to nikad neće biti na istom nivou sa zastupničkim i istinoljubivim autoritetom proroka koji su imali ulogu u otkrivenju na osnovu koga je nastala Biblija. Videti Fandlovu diskusiju o pastoralnom autoritetu nasuprot proročkog autoriteta u Pfandl, 78, 79.
⁴³ Donkorove novine su doprinele mom razmišljanju o ovoj vrsti autoriteta.
⁴⁴ Ellen White to Edson and Willie White, December 2, 1902; Letter 186, 1902; Manuscript Releases (Silver Spring, Md.: E. G. White Estate, 1993), 17:63.
⁴⁵ E. G. White, Letter 69, 1896; Selected Messages, 3:30.
⁴⁶ J. N. Andrews, »Our Use of the Visions of Sr. White«, Review and Herald, February 15, 1870, 65. Dodatak C sadrži ceo članak.
⁴⁷ Videti Angel Manuel Rodrigez, »Ellen White’s Inaugural Vision: Prophetic Call, Commission, and Role«, u Ellen White and Current Issues Symposiu, vol. 4 (Berrien Springs, Mich.: Center for Adventist Research Andrews University), 61-82. Rodriguez veruje da je Elen Vajt dala teološko tumačenje istorije hrišćanstva u većem okviru od teme velike borbe. Kako se približavamo kraju kosmičke borbe, treba očekivati vidljivo povećano interesovanje za njenu službu u hrišćanskom svetu. »Ovo bi od naših hrišćanskih prijatelja«, rekao je Rodrigez, »tražilo da Elen Vajt daju poštenu šansu da je čuju lično, a ne kroz glasove njenih kritičara«, 75. Do sad je evanđelista Gregori A. Bojd napisao nekoliko naveliko čitanih knjiga o temi kosmičke borbe, kao što je God at War: The Bible and Spiritual Conflict Downers Grove, Ill.: InterVarsity Press, 1997); i Satan and the Problem of Evil: Constructing a Trinitarian Warfare Theodicy (Downers Grove, Ill.: InterVarsity Press, 2001).
⁴⁸ Holbrook; dostupno na www.adventistbiblicalresearch.org
⁴⁹ Videti Merlin Burt, »Ellen White and Sola Scriptura«; dostupno na www.adventistbiblicalresearch.org
⁵⁰ Holbrook; dostupno na www.adventistbiblicalresearch.org
⁵¹ Videti, na primer, Roj Grejemovu doktorsku disertaciju, objavljenu kao Roy Graham, Ellen G. White: Co-founder of the Seventh-day Adventist Church (New York: Peter Lang, 1985); i Herbert Douglass, Messenger of the Lord: The Prophetic Ministry of Ellen G. White (Nampa, Idaho: Pacific Press, 1998).
⁵² George I. Butler, »The Visions: How They Are Held Among Seventh-day Adventists«, Review and Herald Supplement, Aug. 14, 1883, 12.
⁵³ E. G. White, Colporteur Ministry (Mountain View, Calif.: Pacific Press, 1953), 125.