Postupci Elen Vajt u vezi vegeterijanizma

Elen Vajt drži veliku Bibliju – istina ili izmišljotina?
04.03.19.
Ispravni principi tumačenja spisa Elen Vajt
04.03.19.

Postupci Elen Vajt u vezi vegeterijanizma

Da li je Elen Vajt (Ellen White) jela bilo kakvo meso posle njene vizije o zdravstvenoj reformi 1863. godine? Šta je sa svedočanstvom o «svinjetini» 1858. godine?

Elen Vajt nije tvrdila da posle vizije o zdravlju 1863. nikada više nije jela meso. Pre vizije, verovala je da je ona «zavisna od mesne ishrane zbog snage». Zbog njenog slabog fizičkog stanja, naročito zbog sklonosti da se onesvesti usled slabosti i vrtoglavice, mislila je da je meso bilo «neophodno». U stvari, u to vreme ona je bila «veliki konzumator mesa»; mesni obroci bili su njen «glavni sastojak ishrane».

Ali se složila sa novim svetlom. Uklonila je meso sa «spiska namirnica» odmah, i ono više nije bilo redovan sastojak njene ishrane. Praktikovala je osnovne principe kojima je podučavala druge, kao što je taj da neko mora koristiti najbolju hranu koja je dostupna u datim okolnostima. Dok je bila udaljena od kuće, bilo da je putovala ili kampovala u surovim uslovima, decenijama pre nego što je pronađena prikladna hrana, pronalaženje odgovarajućeg načina ishrane često je bilo teško. Pošto se nije uvek moglo naći najbolje rešenje, iz bilo kojih razloga, ona je u to vreme utvrdila za zdravo – najbolje u datim okolnostima.

Elen Vajt nije bila dogmatična u vezi konzumiranja mesa. Godine 1895. ona je zabeležila, «Nikada nisam osetila da je moja obaveza da kažem da niko ne treba da okusi meso pod bilo kakvim okolnostima. Reći ovo… bio bi odlazak u krajnost. Nikada nisam osećala da je moja dužnost da iznesem konačnu tvrdnju. Ono što sam rekla, rekla sam iz osećaja dužnosti, ali sam bila pažljiva u davanju izjava, jer nisam htela da bilo kome pružim priliku da bude tuđa savest” (Counsels on Diet and Foods, pp. 462, 463).

U savremenim pokušajima da se razume istorija, često se sadašnjost koristi kako bi se sudilo prošlosti, najčešće nesvesno. Osobama iz prošlosti mora se suditi u kontekstu njihovih okolnosti, ne naših. U danima bez frižidera, kada je snabdevanje svežim voćem i povrćem zavisilo od toga gde neko živi i od vremena u godini, kada je zamenu za meso bilo teško pronaći pre pojave butera od kikirikija i kornfleksa (sredina 1890-tih), u nekim prilikama ili se jelo meso ili ništa. U našem vremenu, u većini slučajeva konzumiranje mesa je retko neophodno.

U Australiji je došla u situaciju “u potpunosti sam uklonila meso sa mog stola.” Neko vreme, dozvoljavala je da se neke vrste mesa daju radnicima i članovima porodice. Od tog vremena pa na dalje (januar 1894.) shvatila je “da bez obzira da li sam kući ili van nje, ništa od ovoga se neće koristiti u mojoj porodici, ili doći na moj sto (ibid. s. 488). Mnoge od najjačih izjava Elen Vajt protiv mesa napisane su nakon što je obnovila svoju predanost potpunoj apstinenciji 1894. godine.

Najznačajnije vizije o zdravlju Elen Vajt 1863. i 1865. godine obuhvatile su sve odlike poruke o zdravstvenoj reformi koju je isticala do smrti. Određene promene u naglascima, tokom godina, samo su usavršile te principe, one nisu dodaci ili oduzimanje od njih. Tokom godina, čak je i prorocima trebalo vreme da prilagode otkrivene principe – vreme da teorija postane praksa u njihovim ličnim životima. Ona je konstantno zastupala principe, u praksi kao i u učenju, da će se svako ko je predan istini pokrenuti od lošeg ka dobrom, od dobrog ka boljem, od boljeg ka najboljem. Takvo je bilo njeno iskustvo.

Šta po pitanju njenog očiglednog preokreta u vezi konzumiranja svinjetine? Godine 1858. pisala je u Haskel (Haskells), (bratu i sestri A) u više tačaka, ukoravajući ih zbog insistiranja da konzumiranje svinjetine treba da bude “kamen spoticanja”: “Videla sam da vaši stavovi u vezi svinjskog mesa neće izazvati štetu ako ih se vi lično pridržavate; ali u vašem sudu i mišljenju napravili ste od ovog pitanja test… Ako Bog zahteva od Njegovog naroda da se uzdržava od svinjskog mesa, On će ih u to osvedočiti… Ako je dužnost crkve da se uzdržava od svinjskog mesa, Bog će to otkriti većem broju ljudi od dvoje ili troje. On će naučiti Njegovu crkvu njenoj dužnosti” (Testimonies for the Church, vol.1, pp. 206, 207).

U viziji o zdravstvenoj reformi, 6. juna 1863. godine, otkriven je veliki broj zdravstvenih principa. Sledeće godine ona je objavila poglavlje od pedeset stranica pod naslovom «Zdravlje» u Duhovnim darovima (Spiritual Gifts), tom 4. U vezi svinjskog mesa ona je rekla: «Bog nikada nije namenio da se svinjetina jede pod bilo kakvim okolnostima» (s. 124), i u njenim kasnijim knjigama ona je nastavila da ističe štetne posledice konzumiranja svinjskog mesa.

Kako objasniti promenu u stavovima Elen Vajt u periodu između 1858. i 1863. godine?

Prvo, nije primila nikakvo svetlo od Boga u vezi svinjskog mesa pre 1863. godine. Njena vizija 1858. nije je obavestila o ispravnosti ili štetnosti konzumiranja svinjetine. Zapravo, ukorila je ovog brata zbog stvaranja razdora među adventistima stvarajući od ove sporne tematike kamen spoticanja. Drugo, ostavila je otvorenu mogućnost da ako svinjetina treba da bude odbačena od strane Božjih ljudi, On će, u Njegovo vreme, «naučiti crkvu njenoj dužnosti.» Kada je vizija došla, skoro pet godina kasnije, cela crkva je razumela problem i nikada više nije bilo podele u vezi te tematike.

[Prilagođeno od Herbert E. Douglass, Messenger of the Lord: the Prophetic Ministry of Ellen G. White (Nampa, Idaho: Pacific Press Publishing Association, 1998), pp. 157, 158, 312-319.]